German Style

                                                    (стил резервисан само за Немачка возила)

Оно штоовај стил издваја, једна од најважнијих особина, а то је : неодударање од фабричког изгледа аутомобила. И ако на први поглед не изгледају тако, једном погледом можете проценити о ком аутомобилу се ради. Овај стил се чини врло префињеним и елегантним, јер спољни изглед не даје информације о перформансама. Огромни браници, неонкe, летећи спојлери нису дозвољени (све што није фабричко).
У колико желите да кренете овим правцем,три главне ствари су битне, ФЕЛНЕ и ВИСИНА аута и РУБОВИ.

Фелне се највише цене ако су пореклом из Немачке и са што ширим фалцом, могу се комбиновати и фабричке фелне са различитих произвођача аутомобила. Најчешће су заступљене фелне са полираним фалцом, комплет хромиране, или офарбане у неку атрактивну боју. Већина фелни иде у складу са величином аута а велики се акцнат баца на гуме које требају бити што нижег профила. Битна ставка је да су фелне са `` ПЕДИГРЕОМ `` јер се велики део целокупног изгледа аутомобила заснива на њима. 

ВИСИНА АУТА је други приоритет: циљ је да гума буде што ближе рубу каросерије, а самим тим да целокупан ауто буде ближи земљи.

РУБОВИ: пожељно је проширивање рубова како би се испод њих лако "угурале" фелне са ширим фалцом.

Модификације мoгу бити благе али са њима трба бити врло опрезан. Браници морају да буду оригинални од истог произвођача аутомобила или са врло малом дозом модификација. Светлосна група не би трбало много да одудара од фабричке. 

Модификације најчешће подразумевају сређивање унутрашњости аутомобила. Маоторном простору се посвећује највише пажње, многи делови се полирају, хромирају или фарбају. Честа појава је и " чишћење" моторног простора, при чему се испод лима сакривају електрична инсталација, црева итд...

 

                         EXTREME STYLE

 

У овом стилу су све прераде дозвољене. Он подразумева да ауто мора да има што више прерада и додатака. Веома је важно да све прераде буду што уочљивије и да одступају од оригиналног изгледа.
Екстериер карактерише обавезан боди кит који нимало не личи на серијска возила, обавезно је и проширивање рубова и целе каросерије. Дозвољене су неонке, промена светлосне групе, прерада огибљења, што веће фелне (никловане су највише заступљене). 
Затим у ентериеру, контролна табла, сатови, тапацири, седишта волан, монитори и остла додатна орема која није фабрички уграђена у ауто.

Дозвољено је уградити већи и јачи мотор, највише се цене хромирани детаљи. А такође је најприхватљивије ручно рађени детаљи у гепеку, кутије звучника и целокупан изглед пртљажника је дозвољено дорадити.

 

 

                             Stiker Style

 

 

Ово је релативно нов стил који је све више популаран међу млађом популацијом јер је јефтин и практичан. Постоје две врсте вида овог стила:
1. Цео ауто се лепи фолијама
2. Неки детаљи се лепе фолијама.

Код првог вида, најчешће је то лепљење возила имитацијоm карбон фолије или неке друге једнобојне фолије. 
- Код ових возила се велика пажња посвећује завршној обради и све се подчињава перфекцији. 
- Најчешће се користе фелне са ширим фалцом које су украшене фолијема. 
- Ентериер мора да садржи детаље који су такође улепшани фолијама.
- Ширење рубова и каросерије није дозвољено. 
- Дозвољена је дорада браника по жељи власника али су екстремне крације забрањене.
- Дозвољена је промена светлосне групе 

Други вид представљају возила која су једном делом прекривена фолијама или на којима су поједини детаљи прекривени фолијом. Најчешће су то фолије са ситним детаљима које се преостиру једним делом аута или већим делом аута. 

Највише се цене оригиналне фолије од познатих и признатих произвођача.

 

                         

                            SERBIAN STYLE

 

 

Овај правац се у Србији развио деведесетих година. Најзаступљенији је у Србији. Односи се на све моделе које је производила Крагујевачка фабрика: Југо, Застава 101, 128, Фића, Тристаћ, Фићин комби... 

Циљ овог правца је да се лако може препознати ауто али даје слободу власнику да остави свој печат на љубимцу.
Оно што је карактеристично за овај стил су:
- фелне,
- рубови, 
- боја, 
- висина, 
- унутрашњост, 
- перформансе,
- браници. 

Најчешће се користе фирмиране фелне познатих произвођача: Atas, OZ...

Потребно је да фелне буду што шире, а честа је и употреба већих фелни, оне су најчешће офарбане у неку од атрактивних боја. Употребљавају се и гуме са нижим профилом. 

Боја аута је друга ствар на којој се треба порадити, она подразумева употребу необичних и атрактивних боја. 

Висина аута је још један од главних адута, а онa подразумева да гума буде близу рубова караосерије (не мора да буде прилепљена за каросерију).

Рубове је пожељно проширити (али није обавезно) тако да би ауто био шири од фабричког и да би могле да се сместе фелне са ширим фалцом.

Остале модификације подразумевају промену светлосне групе која је слична фабрикој (али су дозвољене не велике преправке фарова) , најчешће се користе бистри фарови или фарови са дијодама, позади се постављају бели штопови, уклањају се браве, лајсне, знакови, задњи брисач а предњи се поставља на централно место. Pетровизори се најчешће користе са новијег моделa. Дозвољено је и затамњивање сткала. Не перпоручује се стављање( обрвица и bad lock хаубе.) 

Браници су фабрички али се често додаје и лајсна испод њих. Дозвољене су модификације браника, које требају да буду уочљиве, каросерије (проширени рубови, прагови, шири браници) али не треба претеривати у модификацијама.

Промене у унутрашњости су најуочљивије, командна табла трпи измене, седишта су обично спортске кадице или полу кадице, мења се волан, тапацири, једном речију све што је фабричко, али је битно да је све лепо буде укопљено и да ентеријер не изгледа пренатрпано, (најчешћи је тркачки изглед унутрашњости са благим дорадама ), овакве промене прати и моћан аудио систем.

Перформансе су један од најбитнијих детаља за овај стил. Велика пажња се поклања избору амортизера и опуга који могу а не морају бити пореклом од познатих произвођача (мада је пожељно) .
Издувни систем као и мотор трпи промене, најчешће се користи систем 4-2-1. Дозвољена је и промена мотора ради бољих перформанси. Најчешће се користе мотори Фијатових возила и то 1.6 кубика мотор који је доста снажан и лако носи лагану каросерију. Ови аутомобили су толико јаки да лако за собом остављају и много јаче иностране конкуренте. 

Оно што је издваја овај стил од других је чињеница да за модификацију оваквих аутомобила не треба много новца па је зато популаран међу млађом популацијом.

Аутор текста: Данијел Петровић - Пеки

 

                   

                               OEM + Style

 

Original Equipment Manufacturer + или ОЕМ + подразумева коришћење оригиналних делова произвођача, другим речима произвођач ставља јасан циљ да: возило оптимизује компонентама које произведе, и главни је циља да се возило идиидуализује односно прилагоди власнику.Овај стил подразумева: фабрике и радионице које производе посебне делове за возила, које фабрика продаје као своје. Нпр: M одељење за BMW, AMG за Мерцедес, OPC за Опел, ABARTH за Фијат итд.

Под "ОЕМ " подразумевамо директно примењивање оригиналних делова фабрикe без модификација, оригиналних делова из серије одговарајућег возила, али дозвољава уградњу фабричких делова које је већ предвидела фабрика, како би ви прилагодили возило, вашем укусу. 

Појединачни делови који не задовољљвају ваш укус могу се „позајмити“ директно од произвођача, тако што позајмимо делове друге серије од истог произвођача, како би постигли жељени изглед аута. 

Велика пажња се посвећује линијама аута и елеганцији саме силуете. Фелне морају бити фирмиране али само од произвођача које користи фабрика.

Мотор није дозвољено мењати.

Највише се цени возило које је власник купио Stok па преправио уз коришћење фабричких делова, него возила која власник купује од фабрике већ упакована.

 

 

                                         RACING

 

 

Racing се развио по угледу на тркачке аутомобиле. Циљ је направити тркачки ауто који је нешто најближе тркачкој верзији аута, али да остане колико толико употребљив за свакодневну употребу. Све је подређено перформансама возила. 
Пажња се обраћа на:
- Мотор
- Ентериер
- Екстериер

Мотор је главни приоритет и овде нема никаквог ограничења сем финансијског... Е онда креће ланчана модификација механике аута, брз ауто се мора зауставити, ако повећате снагу мотора, морате ставити и веће кочнице. Снага није ништа без контроле, тако да је спортско вешање неопходно. Докле год имате пара и воље. 

Спољашњост оваквих аутомобила је прилагођена перформансама, уколико видите велики задњи спојлер, предњи стабилизатор, избушену хаубу, екстремне бранике и рубве, немојте мислити да се ради о кичу, већ о неопходности. И ако изглед није приоритет избору фелни се даје посебна пажња. 

Ентеријер – што мање то боље. Заборавите на држаче за чаше, звучну изолацију, па чак и електричне подизаче прозора. 

Већина ентеријера се вади због смањивања тежине, а самим тим се побољшавају перформансе. Сигурносни кавез је обавезан. Седишта морају бити тркачке кадице, појасеви се везују у 4 или 5 тачака. Све што сте видели на тркачким аутомобилима преноси се у што већој мери.

 

                       

                                       JDM

 

У овом стилу је све подређено перформансама аутомобила.

Назив JDM је скраћеница за "Japanese Domestic Market" и u већини случајева означава оригиналне делове за јапанске аутомобиле који су произведени у Јапану и за Јапанско тржиште. Ови делови су посебни зато што се разликују од делова за европско и америчко тржиште. Зато су и популарни међу ауто фановима. Израз је почео да се користи за читав стил по коме су се поред мдификованих јапанских аутомобила: Honda, Subaru, Toyota, Mitsubishi итд.

Стил је донекле сличан German Style-u, а разлика је у произвођачима, линијама аутомобила, који нису елегантног и питомог изгледа, већ је акценат на спортском и агресивном карактеру. 
Једна од главних ставки овог правца су фелне. У овом стилу се највише цене фелне "Made in Japan" мада се користе и маркиране фелне : BBS итд.

Аутомобил мора да буде доста спуштенији у односу на фабричке моделе, што због изгледа што због перформанси. 

Овј стил не Не подразумеве превелике измене на браницима и користе се углавном оригинални делови произвођача возила. Међу тјунерима најпожељнији су они с лимитираним серијама. Када се глада овакав аутомобил, примећујемо да се он не стиди да своју унутрашњу агресивност, покаже и споља.

 

                         

                            OLD SCHOOL

 

 

Стил old school подразумева да је, на возилу, сваки део у духу прошлога времена без иједног детаља из 21 века.
Ко се определи за овај правац мора да испоштује пар битних стварчица:
- фабрички изглед,
- што очуваније стање
- хром (није обавезан)
- фелне

Фабрички изглед аута подразумева да ауто мора да буде као да је из фабрике изашао. Нису дозвољене никакве преправке на каросерији возила. Сваки део мора да буде фабрички и од модела који се припрема за овај стил. Није дозвољено коришћење делова од сличних возила. 

Што очуваније стање возила, подразумева да возило треба да буде у што бољем стању, рђа је неприхватљива. Поцепани тапацири, седишта и похабани делови, нису прихватљиви.

Хром, што више хрома, то бољи изглед возила. Сваки детаљ који може да се хромира, пожељно је хромирати. Од браника, до делова мотора. Моторни простор мора да буде што чистији, а сам мотор није дозвољено мењати јер поента целог пројекта је оригиналност возила.

Фелне, фелне морају бити оригинале. Дозвољено је користити алуминијумске фелне, које су се производиле у време када се производио ауто који се сређује. Није дозвољено стављање фелни које су производ 21 века.

Висина аута мора да буде фебричка мада је дозвољено спуштање возила како би се побољшао изглед самог возила.

Оно што карактерише ова стиј је да возило које се посматра треба да, код гледаоца пробуди осећај, као да се за трен вратио у време када је изашао из фабрике, односно у време када је такав ауто био свакодневница. 

Све што је део савременог тјунинга или производ 21 века је забрањено је користити. Неонке, фолије и остале новотарије треба строго избегавати.

У ОВОЈ КЛАСИ СЕ ТАКМИЧЕ ВОЗИЛА КОЈА СУ СТАРИЈА ОД 30 ГОДИНА.

 

                           CLEAN STYLE

 

 

Clean style je прaвaц kojи се мoжe примeнити нa готoвo свakи aуто. Нa ovaj прaвaц сe мoжeтe oпрeделити ako нисте зaдoвoљни фабричким линијама аута и у жељи да дате свој лични печат ауту, можете се окренути радикалним изменама на каросерији, браницима итд. И поред тога, модел аутомобила се лако препознаје, ауто се просто речено ``чисти`` .То чишћење подразумева уклањање квака, лајсни, места за таблицу, знакова са маски, ознака, модификовање браника итд. 

Ауто треба да изгледа као да је изливен из једног дела. На каросерији може бити доста модификација, углавном ситнијег типа, али у већем броју. Браници се могу користити фабрички као основа за дораду или се узимају други, који су често ручни рад и уникатни по своме облику и могу имати веће отворе за ваздух од фабричких... 

Најчешће се постављају bad-look хаубе, обрвице и слично.

 

                       STREET STYLE

 

 

Ова класа је такође нова класа у тјунингу, она подразумева одређене модификације на возилу које требају да буду уочљиве. Она је нека средина између Extreme и осталих класа.

Свако ко жели да прати овај правац мора да обрати пажњу на избор додатака које жели да употреби на аутомобилу. Велика пажња се посвећује бодикиту који се уграђује на возилo. Највише се цене прераде браника, прагова и спојлера по власниковој креацији. Нису дозвољене прераде на самој каросерији ( ширење рубова, или модификација каросерије).
Велика пажња се посвећује боји возила, затим фелнама, и светлосној групи. Дозвољена је промена фарова али не и дорада Bedlock хаубе.

Модификације звучних кутија су дозвољене и морају бити одмерене јер свака Extreme креација је неприхватљива. 

Дозвољено је користити неонке али само у унутрашњости возила. Забрањено је коришћење фолија. Дозвољено је затмњивање стакала.

Као и у сваком стилу и овде се гледа завршна обрада возила. Сваке неправилности носе негативан утисак и смањују вредност возила.

 

                           Euro Style

 

 

Овај стил је веома занимљив стил и заступљен је код већег броја тјунера.
Ако хоћете да пртите овај стил морате да обратите пажњу на четири битне ствари:
- Ентериер возила.
- Осветљење
- Стенс - како ауто стоји на точковима
- и минималне дораде на каросеији и браницима.

Ентериер возила је једна од кључних карика овог правца. Велика пажња се посвећује ентериеру чија је целокупна промена дозвољене. Сваки детаљ који може да се коригује, треба кориговати, чак је дозвољено користити ентериер од других возила. Велика пажња се поклања и пртљжном простору, где је пожењно што више модификација. 

Осветљење је још један битан фактор. Дозвољена је промена светлосне групе Angel lock и Devil lock фарова до магленки и свих фабричких осветљења у возилу. Неонке, диоде су саставни део овога стила као и HD системи.

Стенс - или у слободном преводу како ауто лежи, подразумева најнижи клиренс аута да буде што ближе земљи. Постављање најтврђих амортизера ( када ауто наиђе на препреку супротан точак треба да му буде у ваздуху). Пожељно је да амортизери и oпруге као и цео доњи построј буду пореклом од неког познатог произвођаћа.

Оно на шта треба добро да се пази то су дораде на екстериеру. Оне морају да буду минималне, и није дозвољено никакво проширивање рубва, само оно што је предвидела фабрика. Ситни детаљи подразумевају, промену брава, затварача за гориво, отварање ситних реса на крилу возила, балаге модификације браника, није дозвољено коришћење летећих спојлера и прагова сем ако их фабрика није предвдела на том моделу возила.

Велика пажња се посвећује и фелнама које морају бити веће од фабричких и офарбане у неку од атрактивних боја, мада је дозвољено и полирање истих.